12

Dijane jutros nije bilo u krevetu do mene. Probudio sam se, pojeo ostatke večere, popio kakvu-takvu kafu i sjedio. Buljio u prazno. Razmišljao o prošloj noći, o onome što se desilo između nas, o onom što se nije trebalo desiti. Isprazno je pisati da ne vidim perspektive. Perspektive u gradu i svijetu pokošenom gamadima za pokušavati imati emotivnu vezu. Svi smo mi za sebe i svi smo mi potrošna roba. A meni se ne da plakati za nekim. Jednostavno, nemam snage.


Nekakva kiša je danas padala cijeli dan. Dijana je došla oko podneva kući. Bila je kod neke prijateljice, zajedno su radile u bašti ispred njene zgrade. Rekla mi je da je to smiruje. Poljubila me u obraz i šutila o sinoć. Šutio sam i ja. Pitao sam da li je muči, kako joj je bilo. Vidi li ona perspektivu koju ja ne vidim. Šta je njoj na pameti? Meni kiša, satra me živog. Ne volim kišu. Rastali smo se poslijepodne, obećali jedno drugom da ćemo se opet vidjeti. Rekla mi je da navratim bez najave, uvijek sam dobrodošao. Ja sam se nasmijao i usiljeno se našalio: "Ako me neko ne pojede." Ona nije pomakla nijedan mišić na licu.


Dođoh kući oznojen. Sparina u zraku. Zavalio sam se u dnevnoj sobi, a onda me crv dosade poče jesti i kopati po mom tijelu. Nisam mogao sjediti mirno, pa sam nakon nekog vremena i ustao. Kopajući po nekim vrećama pronađoh set olovaka od ko zna kad, A4 blokić i nekakvu knjigu o crtanju. Svašta u knjizi: perspektive, dodirne tačke, nevidljivi horizonti. Hrpa pojmova koji pomažu u crtanju i slikanju. Pokušavao sam shvatiti pojmove. Nije mi išlo. Najzad bacih knjigu na pod kraj kauča u dnevnoj sobi, otvorih blok na čist list, a olovku slomljenog srca dotjerah u red oštrim nožem. Povlačio sam linije bez ikakve kontrole, nisam gledao šta radim. Kao da nisam uopšte imao nadzor nad vlastitom rukom. Trajalo je to dobrih dvadesetak minuta, a kada sam ispustio olovku i podigao blok na visinu očiju, odaljivši ga od sebe, ugledah krajolik iz noćne more, crno nebo nađiđano crnim oblacima, psa koji liči na aždaju, sunce čije zrake izgledaju kao bodljikave žice. I one ptice-trice-guzice. Jebo te, nikad nisam znao crtati...